1701
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1701 на Викимедијиној остави.
| |
1701 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Принц Луј I од Монака умире у Риму, где је био ванредни амбасадор Луја XIV. Наследио га је Антонио I (до 1731).
- 18. јануар — Фридрих, изборник Бранденбурга и војвода Пруске, крунисан је за краља Пруске у Кенигсбергу - јер у Светом римском царству није могло бити краљевства (осим Бохемије), а из поштовања према Пољској-Литвинији, титула краља Пруске није преузета. Краљевина Пруска траје до 1918.
- 28. јануар — Војска Ћинг заузима град Дартседо (данас Кангдинг) на граници Тибета и Сечуана.
- јануар — Након што је београдски мухафиз Али-паша Хазнадар убијен у октобру, неколико суседних паша је послато у Београд са својим војскама. Новом мухафизу Јуруку Хасан-паши је наређено да из гарнизона протера неспособне и недостојне.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — У париском парламенту (суду) регистровано је право новог шпанског краља Филипа V на француску круну.
- 4. фебруар — Црквена реформа Петра Великог: Манастирски декрет у Русији ставља манастирску имовину под посебну управу.
- 6. фебруар — Француске трупе замењују холандске у тврђавама Барије у Шпанској Низоземској (Белгији) - Намир и Ипр (дефинисани у миру из Рисвика 1697). Гувернер Шпанске Низоземске је Максимилијан II Емануел, баварски изборник.
- фебруар — Успостављена је Линеа Гримани, гранична линија између млетачке Далмације и османске Босне (комесар Ђовани Гримани и Осман-паша).
- 18. фебруар — Филип V од Шпаније, унук Луја XIV, стиже у Мадрид.
- фебруар — Рат за шпанско наслеђе се спрема: Милано и Мантова су за Бурбоне, француске трупе стижу у Милано, Луј XIV покушава да склопи савез са Швабијом и Франконском - изазов цару Леополду. Французи освајају неке градове у Шпанској Низоземској (Белгији) - изазов Енглеској.
- 23. фебруар — Велики северни рат: Битка код Печора, Швеђани одбијају руски напад.
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Хамбуршки споразум решава кризу наслеђивања у кући Мекленбург: Фридрих Вилхелм I добија војводство Мекленбург-Шверин, а војводство Мекленбург-Штрелиц је створено за његовог ујака Адолфа Фридриха II (велика војводства од 1815, трајала до 1918).
- 9. март — Баварска се савезује са Француском и Шпанијом.
- март — Француским ратним бродовима је дозвољено да продају робу у шпанско-америчким лукама.
Април
[уреди | уреди извор]- 15. април — Нова редакција Карловачког мира, неке корекције граница у Далмацији признате од стране Млечанаца ( Линеа Гримани).
- април — Побуна Срба у Петрињи се наставља: командант Делишимуновић извештава да „прекоглињски власи не одустају од свог непријатељства“ и да су напали Хрвате око Срачице — Срби се буне против потчињавања.
- 18. април — Вицко Змајевић је постављен за барског надбискупа, а у децембру за управника Будве.
- 18. април — Ференц II Ракоци ухапшен након што су откривени његови контакти са Лујем XIV.
Мај
[уреди | уреди извор]- 23. мај — Вилијам Кид је осуђен за пиратство и обешен у Лондону.
- мај — Рат за шпанско наслеђе: Еуген Савојски прелази Алпе из Аустрије у северну Италију, где се у почетку налази жариште сукоба.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Извештај председника Дворског ратног савета у Грацу: „Морлаци и Власи“ пљачкају од Лике до Јадранског мора, послате комисије су протеране или убијене, готово да ниједан капетан или капетан у Сењу и Оточцу није умро природном смрћу.
- јун — Португалија склапа савез са Француском.
- 24. јун — Парламент Енглеске усваја Закон о насељавању, којим се католичким члановима династије Стјуарт забрањује наслеђивање енглеског, шкотског и ирског престола и предвиђа да ће након смрти протестантског краља Вилијама III, престо наследити протестантска принцеза Ана, млађа сестра његове преминуле супруге Мери, а ако Ана нема потомака, Софија, кнегиња изборница Хановера (Ана влада 1702-14, а Софијин син Џорџ I 1714-27).
Јул
[уреди | уреди извор]- 9. јул — Битка код Карпија између аустријске и француске војске. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа.
- јул — Објављен је Порта Фирман, којим се зауставља војно регрутовање, пре свега јаничара - тиме су избегнути разни порези и дажбине у Османском царству, јаничарске снаге су преполовљене са 70 на 34 хиљаде.
- 19. јул — Велики северни рат: шведски краљ је поразио коалиционе снаге код Риге.
- 24. јул — Антоан де ла Мот Кадилак оснива тврђаву Поншартрен ду Детроит.
- 30. јул — Око 500 Срба око Топуског побунило се против загребачког бискупа, јер је почео да тражи десетину, да их протера са имања и усели своје људе. Дворски ратни савет ће узети Србе под заштиту, како не би дошло до ширег померања.
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Велики мир у Монтреалу: Французи, Хурони и Алгонкини склапају мир са Ирокезима, чиме се окончава дуг период Дабрових ратова.
- 18. август — Комисија Дворског ратног савета доделила је надвојводи Јовану Монастерлији имања у Толнанској жупанији. Иста комисија регулише Потошко-Поморишку војну границу (Сегедински генералат), као и Посавско-Подунавску (Славонски генералат), истичући потребу да се обрати пажња на рад патријарха Арсенија, због његовог утицаја на побуну против уједињења у Славонији претходне године.
- 27. август — У Мадриду је потписана привилегија, asiento, за француску Compagnie de Guinée за увоз афричких робова у шпанску Америку.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске снаге под командом Еугена Савајског.
- 7. септембар — Споразум у Хагу (1701) Хашки уговор обнавља Велики савез: Енглеска, Уједињене провинције и Свето римско царство против Француске. Шпанија би за сада била препуштена Филипу, док би надвојвода Карло добио италијанске и холандске поседе. Савоја и Португалија се касније придружују савезу.
- 16. септембар — Бивши енглески краљ Џејмс II умро је у Француској. Његовог сина, познатог као Стари претендент, Јакобити, Француска, Шпанија, папа и Модена признали су као Џејмса III.
- 30. септембар — У Лондону је отворена синагога Бевис Маркс, једина у Европи са преко 300 година редовне службе.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Цар Леополд ограничава јурисдикцију патријарха Арсенија на Сент Андреју, Срби се приморавају под јурисдикцију римокатоличког свештенства. Према извештају из почетка 1702. године, око хиљаду српских породица емигрирало је у Турску (у периоду 1699-1701, из Бачке у турски Банат). Гроф Волкра је ослободио све Србе у Бачкој, као „војничке“, пореза и потчињености угарској жупанији, што изазива њен контратужбу и још већу забуну.
- 9. октобар — У колонији Конектикат основана је Колеџ школа, касније Универзитет Јејл.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Филип V од Шпаније се жени принцезом Маријом Лујзом Савојском.
- 7. новембар — Ференц II Ракоци бежи из затвора у Бечком Новом Граду у Пољску (вратиће се и предводити устанак 1703. - северна Мађарска је немирна због пореза и феудалних односа).
- 27. новембар — Алхемичар Јохан Фридрих Бетгер тајно стиже у Дрезден, Саксонија, након што је морао да побегне из Бранденбурга - Август II Јаки захтева од њега да производи злато (помаже фон Чирнхаусу да производи порцелан 1708. године, Мајсенски порцелан).
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Избори у Енглеској су завршени - Виговци добијају на снази, који су за рат са Француском.
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Пјетро Фалка Лонги, италијански сликар.
- 27. новембар — Андерс Целзијус, шведски астроном.
Смрти
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
